FOFO je čest razlog zašto mnogi ljudi izbegavaju preporučene zdravstvene preglede. To uključuje mamografije, Papa testove, testove na polno prenosive bolesti, analize krvi i preglede kože, piše američki magazin Time.

FOFO nije medicinska dijagnoza. To je svakodnevni izraz, poznat mnogim ljudima i lekarima. Poslednjih godina sve više se spominje u medicini i medijima.

Profesor i klinički psiholog Stiven Tejlor kaže da o FOFO-u postoji malo istraživanja, ali da su ga lekari koji rade sa anksioznim pacijentima dobro upoznali.

Istraživanje iz 2025. godine na 2.000 zaposlenih odraslih u SAD pokazalo je da tri od pet ljudi izbegavaju preglede. Najčešći razlozi su strah od loših vesti ili neprijatnost.

Drugo istraživanje, na 7.000 odraslih, pokazalo je da je samo 51% njih uradilo rutinski pregled u prethodnoj godini — što je pad u odnosu na 2024.

Odakle dolazi FOFO?

Psiholog Lin Bufka objašnjava da FOFO često potiče iz anksioznosti i potrebe za kontrolom u neizvesnim situacijama.
Anksioznost vodi ka izbegavanju — izbegavamo ono što nas plaši.

FOFO je češći kod ljudi sa generalizovanom anksioznošću, OKP-om ili zdravstvenom anksioznošću. Ali može se javiti i kod osoba koje nemaju ove poremećaje.

Nekad je strah vezan za jedan konkretan test. Međutim, nekad je deo šireg obrasca izbegavanja.

Neki ljudi umesto pregleda proveravaju simptome na internetu.

Drugi izbegavaju preglede zbog loših iskustava sa zdravstvenim sistemom, straha od lekara ili neprijatnosti.

Pojedini osećaju sram zbog mogućih rezultata, ili strah od tretmana koji ne žele.

Bufka kaže da se strah često svodi na misao: „Ako se ne testiram, problem ne postoji.“

Čekanje rezultata takođe pojačava FOFO. Profesor Džonatan Abramovic navodi da je dug period čekanja posebno težak za ljude koji imaju anksioznost.

Kako prevazići FOFO

Prvi korak je da uporediš prednosti i mane obavljanja pregleda i izbegavanja istog.

Prednosti testiranja su rano otkrivanje i lečenje bolesti.

Mana izbegavanja je samo privremeno olakšanje.

„Dugoročno, testiranje više vredi“, kaže Abramovic. „Ali ljudi često biraju ono što u trenutku smanjuje stres.“ Zato mnogi odlažu preglede.

Ako izbegavaš pregled, zapitaj se šta te tačno plaši.

Ako se plašiš kako bi reagovao/la na loše rezultate, možda potcenjuješ sopstvenu snagu.

Bufka predlaže pitanja koja mogu da pomognu:

Da li želim da strah odlučuje umesto mene?

Šta će se desiti ako nastavim da odlažem?

Da li vredi rizika?

Kako ću se osećati zbog ove odluke za godinu dana?

Ona kaže da suočavanje sa strahom vodi ka odlukama koje su u skladu sa našim vrednostima.

Ako osećaš da si „zapeo/la“ u FOFO-u, razgovaraj sa lekarom. Podeli brige i zajedno napravite plan — kako da obaviš test i kako da lakše prebrodiš čekanje rezultata. Ako je FOFO deo šireg problema sa anksioznošću, kognitivno-bihejvioralna terapija može pomoći.

Takođe, pomaže i da zakažeš sve potrebne testove u isto vreme, da sve završiš odjednom.

Može biti korisno i da povedeš podršku ili da se nagradiš posle pregleda, na primer odlaskom na omiljeni ručak.

Na kraju, važno je da znaš da su rutinski pregledi način da brineš o sebi.

Abramovic kaže: „U svakom slučaju imaš korist — ili dobiješ potvrdu da je sve u redu, ili saznaš šta treba da rešiš.“

Dodaje i da je „iščekivanje često gore od samog rezultata“.

Više o savetima za bolji život pročitajte u našoj rubrici ovde.