ADHD kod odraslih: Simptomi, uzroci, lečenje

Šta je ADHD kod odraslih?

ADHD kod odraslih je poremećaj mozga u kojem imate poteškoće sa održavanjem pažnje. Takođe možete imati tendenciju da reagujete impulsivno ili da imate previše energije. Oko 4–5% odraslih u SAD ima ADHD, što je skraćenica za poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (attention deficit hyperactivity disorder).

Svaka odrasla osoba koja ima ADHD imala ga je i u detinjstvu. Neki su dijagnostikovani kao deca, dok su drugi to saznali tek kasnije u životu. I dok mnogi sa ADHD-om odrastu bez simptoma, oko 60% ga i dalje ima kao odrasli.

Ne postoji lek koji potpuno leči ADHD. Ako vam lekar postavi dijagnozu, zajedno ćete napraviti plan terapije prilagođen vama.

Simptomi ADHD-a kod odraslih

Kada imate ADHD, simptomi mogu biti od blagih do ozbiljnih i menjati se tokom vremena. Nekad vas značajno ometaju, a nekad skoro uopšte. Mogu biti trajni ili zavisiti od situacije.

Možete imati poteškoće sa:

koncentracijom
praćenjem uputstava
pamćenjem informacija
organizacijom
odlaganjem obaveza (prokrastinacija)
dosadom
anksioznošću
depresijom
kontrolom besa
impulsivnošću
niskim samopouzdanjem
promenama raspoloženja
problemima u odnosima
zloupotrebom supstanci ili zavisnošću
motivacijom
nemirom
previše pričanja
Nijedna osoba sa ADHD-om nije ista. Možda možete da se koncentrišete kad vas nešto interesuje, dok drugi imaju problem sa fokusom u svakoj situaciji.

Neki traže stimulaciju, dok je drugi izbegavaju. Neki su povučeni i antisocijalni, dok su drugi veoma društveni i često menjaju partnere.

Komplikacije ADHD-a kod odraslih

Ako imate ADHD, možete imati dugoročne probleme na različitim poljima:

Problemi u školi

loše ocene ili ponavljanje razreda
disciplinski problem

Problemi na poslu

česta promena poslova
loš radni učinak
nezadovoljstvo poslom

Problemi u svakodnevnom životu

kazne za prekoračenje brzine, saobraćajne nezgode, oduzimanje dozvole
pušenje, alkohol ili droga
finansijski problemi

Problemi u odnosima

nestabilne veze
razdvajanja ili razvodi
više brakova

Tipovi ADHD-a kod odraslih

Postoje tri glavna tipa:

Nepažljivi tip – dominira distrakcija, gubitak stvari, dezorganizacija, teško praćenje instrukcija (ranije nazivan ADD).
Hiperaktivno-impulsivni tip – nemir, teško sedenje, mnogo pričanja, prekidanje drugih.
Kombinovani tip – najčešći; ima simptome oba tipa.

Uzroci ADHD-a kod odraslih

Tačan uzrok ADHD-a nije poznat, ali se zna da je nasledan.

Osobe sa ADHD-om imaju razlike u strukturi mozga i mozgu treba duže da sazri. Neuroni (nervne ćelije) drugačije šalju i primaju signale.

Nema dokaza da ADHD uzrokuju:

loše roditeljstvo
šećer
previše ekrana

Ali ove stvari mogu pogoršati simptome.

Faktori rizika

Veći je rizik ako imate bliskog srodnika sa ADHD-om. Kod deteta sa ADHD-om postoji oko 25% šanse da i jedan roditelj ima ADHD.

Mogući faktori rizika:

alkohol, pušenje ili droga tokom trudnoće
povrede mozga
izloženost toksinima (npr. olovu) u trudnoći ili detinjstvu
prevremeno rođenje ili mala porođajna težina

Dijagnoza ADHD-a kod odraslih

Ne postoji test koji dijagnostikuje ADHD.

Lekar može:

poslati vas na fizikalni pregled
uraditi laboratorijske analize
preporučiti psihološko testiranje
pitati o istoriji simptoma

Pošto se ADHD ne javlja „iznenada“ u odraslom dobu, lekar će pitati o ponašanju u detinjstvu, pogledati školske knjižice ili razgovarati sa roditeljima.

Lečenje ADHD-a kod odraslih

Terapija može uključivati:

lekove
psihoterapiju
edukaciju o ADHD-u
porodičnu podršku

Važno je da lekar kompletno pregleda jer su česti udruženi poremećaji: anksioznost, depresija, OCD, zavisnosti ili problemi u učenju.

Terapija i bihejvioralne metode

kognitivno-bihejvioralna terapija
trening relaksacije
life coaching
koučing na poslu
porodična terapija

Alternativni tretmani

Mala istraživanja pokazuju da mindfulness meditacija može pomoći raspoloženju i pažnji.

Pre bilo čega alternativnog – konsultujte lekara.

Razlike u pristupu i nejednakosti

Dijagnoza je kod odraslih ređa jer se ranije mislilo da deca „prerastu“ ADHD.

Muškarci čine 62% odraslih sa ADHD-om, žene 38%. Kod dece je razlika veća jer dečaci češće imaju hiperaktivne simptome.

Neka istraživanja pokazuju da su beli muškarci najčešće dijagnostikovani, ali nije jasno da li zato što češće traže pomoć ili ih lekari češće identifikuju.

Život sa ADHD-om kod odraslih

Čak i jednostavne stvari – kupovina, plaćanje računa – mogu biti izazovne.

Uz terapiju i promene životnih navika simptomi se mogu značajno ublažiti.

Ishrana kod ADHD-a

Ne postoji posebna dijeta. Preporučuje se uravnotežena ishrana: voće, povrće, integralne žitarice, proteini i zdrave masti.

Upravljanje ADHD-om

Strategije:

uzimajte terapiju kako je propisano
koristite planere, podsetnike, alarme
budite realni u proceni vremena
duboko i sporo dišite pre impulsivne reakcije
smanjite distrakcije
uklonite nered
vežbajte 20–30 min dnevno
naučite da kažete „ne“
nagradite sebe za završene zadatke
tražite pomoć kada treba

Stres i ADHD

ADHD povećava stres – a stres pojačava ADHD.
Pomažu organizacija, upravljanje vremenom, vežbanje, meditacija i tehnike disanja.

Prognoza

Nelečen ADHD povećava rizik od:

školskih i poslovnih problema
pravnih problema
zavisnosti
mentalnih poremećaja

Ali većina ljudi nauči da upravlja simptomima i istakne pozitivne strane:

energičnost
empatija
kreativnost
hiperfokus na interesantne teme

Može li se ADHD izlečiti?

Ne može – ali se može veoma dobro kontrolisati.

Oko 60% odraslih koji se leče ima manje simptoma i bolji kvalitet života.

Prevencija

Ne postoji način da se ADHD spreči.
Tokom trudnoće izbegavanje alkohola, duvana i droga može smanjiti rizik od zdravstvenih problema kod deteta.

Pitanja za lekara

(ovaj deo preveden je identično, prema svetski priznatom specijalizovanom sajtu WebMD)

Šta ga može uzrokovati?
Da li treba da idem kod psihologa ili terapeuta?
Kako će izgledati proces dijagnostike?
Koje druge bolesti liče na ADHD?
Koje su najbolje terapije?
Kako lekovi deluju kod odraslih?
Koji su neželjeni efekti?
Mogu li piti alkohol uz terapiju?
Koliko dugo traje lečenje?
Da li se ADHD može „prerasti“?
Koliko često treba da dolazim na kontrole?

Rečnik pojmova

Kombinovani ADHD: i nepažnja i hiperaktivnost/impulsivnost.

Hiperaktivno-impulsivni tip: nemir, impulsivnost.

Nepazljivi tip (ranije ADD): dominira distrakcija i problemi sa fokusom.

Neurotransmiter: hemijski „glasnik“ u mozgu.

Stimulansi / nestimulansi: vrste lekova za ADHD.

Izvršne funkcije: sposobnosti planiranja, organizacije i kontrole ponašanja.

Zaključak

ADHD može trajati ceo život, ali uz lekove, terapiju i promene navika, simptomi se mogu znatno ublažiti. Mnogi ljudi sa ADHD-om imaju i izuzetno pozitivne osobine – kreativnost, energiju i sposobnost dubokog fokusa.